• car001.png
  • car002.png
  • car003.png
  • car004.png
  • car005.png
  • car006.png
  • car007.png
  • car008.png
  • car009.png

„Песник није смртан. Он је вечност лиром платио.“

Гимназија „Лаза Костић“ је свечаном академијом обележила Светог Саву, славу свих српских школа и ђака. Након Светосавске химне и поздравне речи директора, у којој је многобројним гостима наговестио тему позоришне представе која ће уследити, публика је имала прилику да види бал Мине Караџић. На том несвакидашњем бечком балу, српска сликарка и песникиња, ћерка великог Вука, угостила је песнике, од свог савременика и пријатеља Бранка Радичевића до нашег савременика Матије Бећковића.

Представу је отворио кадрил глумаца и ведре ноте Јохана Штрауса, како и приличи једном балу. Песници које, осим заслуженог места у историји српског песништва, повезује мотив недостижне драге, били су: Бранко Радичевић, Јован Дучић, Бранко Миљковић и Матија Бечковић. Низали су се стихови и хорске песме о недосањаној љубави, инспирисани музама, које су се стопиле у једну балетску тачку, у једну Еуридику, коју Орфеј не успева да врати, не успева да пробуди, и управо зато постаје и остаје песник. „За песника увек постоји та жена. Она је потреба његовог духа. Иако пише и пре ње, тек са њом постаје песник.“ 

Још једном су нам млади и талентовани чланови нашег школског позоришта,  школског хора испричали причу о светосављу које живи у нашој поезији и традицији, у свему ономе што чини нашу културу богатом и плодном. Светосавље је извор на коме су се напајали сви наши уметници и које остаје инспирација за будуће нараштаје.  

Погледајте и снимак Светосавске академије: