• car001.png
  • car002.png
  • car003.png
  • car004.png
  • car005.png
  • car006.png
  • car007.png
  • car008.png
  • car009.png

Поводом 220 година од рођења великог руског песника и писца А. С. Пушкина, 6. јуна ове године професорка Милена Алексић је са групом ученицика 3-1 и 3-5 одржала отворени час на тему „Пушкин и Срби“.  Наставна јединица је била понављање и утврђивање, јер је тема обрађена на претходним часовима.

Подсетили смо се да део свог родословног стабла Пушкин дугује управо једном Србину – грофу Сави Владиславићу Рагузинском, блиском сараднику руског цара Петра Првог коме је, ступајући на дипломатску службу, овај поклонио младог Арапина Ибрахима Ханибала.
Цар је дечаку био кум на крштењу, те је добио ново име – Абрам Петрович Ханибал. Он је потом постао Пушкинов прадеда.
Још један Србин имао је непосредно учешће у Пушкиновом животу – први генерал губернатор Санкт-Петербурга, учесник рата против Наполеона, Михаил Милорадович. Многи сматрају да је захваљујући њему, чије симпатије је освојио, Пушкин избегао прогонство у Сибир – оно је замењено такозваним „јужним прогонством“.


Током свог боравка на југу, у Молдавији, Пушкин се срео са избеглим устаницима из Србије. Заинтересовао се за српски епос, језик и историју, био одушевљен јунаштвом малог народа „са запада“ коме је посветио збирку песама испеваних у српском епском десетерцу –  „Песме западних Словена“, учио је српски језик и преводио са српског. 


Песник се често виђао с Алексом Петровићем, Карађорђевим сином и са вождовим кћерима, те са војводама Јаковом и Јевремом Ненадовићем, Цинцар Јанком, Илијом Рашковићем, Петром Добрњцем и београдским Митрополитом Леонтијем. Према руским изворима, најчешће се дружио са Јаковом Ненадовићем и војводом Вулићем. Пушкин је две песме посветио Карађорђу, а једну његовој најмлађој кћери.


У Одеси се упознао с богатим трговцем Јованом Ризнићем, једним од финансијера Карађорђевог устанка, сада директором позоришта у Одеси у које песник често одлази и где се упознаје с Ризнићевом супругом, прелепом Банаћанком Амалијом, у коју се страсно заљубљује, посвећује јој мноштво стихова, а њене портрете црта на страницама свог романа у стиховима „Евгеније Оњегин“.


Овај час – мали омаж Пушкину – био је симболичан дар великом песнику за рођендан.