У четвртак 5. марта наша гимназија је била домаћин представницима четири универзитета из братског града Нижњег Новгорода. У оквиру боравка на Сајму образовања „Путокази“, они су се представили ученицима свих новосадских гимназија и предложили им да размишљају о могућим студијама у Нижњем Новгороду. Делегацију је предводила Лидија Томаш, начелница Градске управе за образовање.

У уторак 18. фебруара у нашој школи одржан је мастер клас – представљање нове лингвистичке игре са необичним називом „Јат“ (слово старословенске азбуке). Игра је везана за фразеологију, једну од најсложенијих, али и веома занимљивих области у учењу страних језика. Осмишљена је као друштвена игра – на комплету карата су дати различити фразеологизми са четири понуђене варијанте тумачења, док се на полеђини налази тачан одговор и детаљнија информација о самом фразеологизму.

У лабораторији физичких основа и технологија  бежичне везе радиофизиког факултета  ННГУ 20. децембра 2019. је одржана одбрана  пројектних радова  ученика  гимназије  “Лаза  Костић” (Нови Сад, Србија). У својим радовима гимназијалци су користили технологије интернета ствари, систем управљања личним знањима и персоналним образовним срединама Alterozoom и Ecoimpact.

Овај догађај је резултат успешне сарадње с гимназијом “Лаза  Костић”. Старт за сарадњу је дат 2017. Године, у време посете руководиоца лабораторије Алексеја Љвовича Умнова Србији. Гимназија је изразила жељу за заједничким радом у области промоције информационих технологија  и наставе. Сарадња се развијала у многоме захваљујујћи личним контактима.

Бивши ученици гимназије “Лаза  Костић”, данас студенти ННГУ Петар Јанковић и Бранислава Јанковић  активни су учесници овог заједничког пројекта. Бранислава је још као студенткиња припремног факултета начинила аутоматизован лабораторијски штанд који демонстрира законе кинетике за школски курс физике, а на првој години је реализовала пројекат паметног стакленика који ствара оптималне услове за гајење биљака у градској средини. Она самостално учи програмске језике и радиотехнику. Почетком 2019. године Петар и Бранислава су учествовали у раду зимске школе „Интернет ствари у личној образовној средини ECOIMPACT“ која је одржана у Санкт-Петербургу.

Активни студенти — активни и предавачи. Професори гимназије се труде да прате своје ђаке. Професорица физике Драгана Родић је 2018. године била у ННГУ на једнонедељној пракси из области технологија интернета ствари и учествовала у раду Двадесет друге научне конференције из радиофизике, посвећене стогодишњици Нижњеновгородске радио-лабораторије. Петар, Бранислава и госпођа Родић објавили су тезе у зборнику са те конференције. Професор информатике ИгорПерковић је учествовао у раду зимске школе „Интернет ствари у личној образовној средини ECOIMPACT“.

Треба посебно истаћи да одлучујућу улогу у формирању новог образовног правца у области савремених информационих технологија  у Гимназији “Лаза  Костић” има директор гимназије Вукашин Лазовић. Захваљујући његовој активној организационој и материјалној подршци, нови образовни правац је могао да стартује у гимназији  тако брзо. Модел сарадње ННГУ с Гимназијом “Лаза  Костић” треба да буде образац приликом стварања мреже међународних образовних центара коју планира да формира ННГУ с коришћењем сервиса Alterozoom и Ecoimpact.

Одбрана  пројеката је један од корака на путу стварања „паметне гимназије“, с аутоматизацијом, контролом, аутоматским регулисањем микроклиме и слично. У реализациију те идеје биће укључени и професори и ученици.
На одбрани је било представљено укупно 6 радова:

  • Сунчани сат (постављен на школском дворишту) помоћу којег свако може да сазна време, узимајући у обзир текући месец.
  • Пројекат Solaris — пуњач који ради на сунчеву енергију.
  • Пројекат Numerus — светлосно-диодни екран који показује локално време, температуру и влажност ваздуха, као и другие параметре из окружења.
  • Паметна саксија — аутоматизује гајење собних биљака, заливајући их према задатој динамици.
  • Мала метеостаница која мери температуру, влажност и атмосферски притисак може да се искористи у организацији школских лабораторијских вежби из више предмета.
  • Пројекат паметног стакленика може се применити у тзв. „сити-фармерству“ и обуци за њега.

Сви пројекти имају свој потенцијал, на пример, Numerus  би могао постати централна карика у стварању "паметне гимназије", метеостаница би могла прерасти у уређај за мониторинг и управљање микроклимом, ако би јој се придодале две аналогне метеостанице у школском дворишту, а паметни стакленик би могао да постане и паметни акваријум.
У свом поздравном говору  директор гимназије  Вукашин Лазовић  изразио је захвалност за плодну сарадњу.
Пројекте је оцењивао жири, у чијем саставу су били како представници ННГУ, тако и њижњеновгородских општеобразовних установа. Експертима су се веома допали радови гимназијалаца. Ево шта о одбрани пројеката каже организатор Алексеј Љвович Умнов: "Допало ми се што су ученици демонстрирали своје властите пројекте, своје производе. Чак се ни код нас не може свако похвалити да је нешто начинио властитим рукама. Заиста је сјајно то што неко у другој земљи учи и реализује такве пројекте. Они ће затим прикључивати своје уређаје на интернет, на наше системе и сервере. А то је корак ка правом интернету ствари".

Мишљења чланова жирија

1.    Реализујући иновационе пројекте, студенти ННГУ се сусрећу с инжењерским задацима и тада се обраћају лабораторији Алексеја Љвовича Умнова. Јер, IT Школа Умнова — то је већ бренд за који не знају само на универзитету, већ и много шире. Одбрана пројеката ученика из Србије је показала да је искуство Алексеја Љвовича интересантно и изван граница наше земље. Оно што одушевљава јесте ентузијазам свих учесника у пројекатима –  и ученика, и директора школе из Србије, и ментора у Русији и у Србији. То говори да је пројекат актуелан, да ће живети и развијати се. Надам се да ће се и наше школе заинтересовати за организацију техничкого стваралаштва. Зачуђујуће је да су сви пројекти презентовани не само на нивоу идеје, већ су доведени до техничке реализације — до прототипа који реално раде. То је управо оно што недостаје већини образовних програма из иновација.
Начелник одељења за омладинску и међународну иновациону делатност Центра за иновациони развој у медицинској опреми, д.е.н., професор Јулија Плехова

2.    Увек је дивно видети људе који се са страшћу баве неким послом. Управо такви људи, које не плаше језичке баријере, којима је интересантно да спознају и створе нешто ново – ученици и њихови професори – представили су своје истраживачке радове. У сваком пројекту је уочљива инжењерска мисао, спој различитих наука и хармоничан рад целе екипе. Коришћење савремених програмских и апаратурних средстава омогућава да се оваплоти у живот практично свака идеја. Такав приступ може да заинтересује не само учеснике, већ и оне који раде и уче заједно с њима, а то је оно чему треба да стреми савремено образовање.
Заменик директора Лицеја №40 г. Нижњег Новгорода


3.    Желим да истакнем прилично висок ниво презентованих макета. Неке од њих у потпуности одговарају фази MVP. Такође је дивно то што се млади људи с реалним ентузијазмом баве својим пројекатима. Као препоруку предлажем да се више пажње поклони припреми самих презентација. Наравно, ја разумем да су то само школски радови. Али, треба размислити и о томе да презентација звучи много боље када се истакну и следећи циљеви: добијање инвестиција, мишљење о техничком нивоу, заинтересованост потенцијалних потрошача.
Михаил Љвович Федотов, начелник Одељења за комерциајлизациију технологија, Центар за иновациони развој у медицинској опреми, ННГУ

4.    Сјајан пројекат. Он омогућава ученицима не само да стичу знања из  различитих предмета, пре свега из физике, већ и да се она примене у пракси. Допали су ми се сви радови. За мене који сам историчар по образовању, сваки рад је био на нивоу неког техничког открића. Желим да изразим велику захвалност ученицима, професорима и руководству Гимназије "Лаза Костић" и, свакако, Умнову Алексеју Љвовичу! Надам се да ће се рад на пројектима наставити!
Кирил Баландин, помоћник ректора ННГУ за међународну делатност

Током текуће школске године наша гимназија је наставила сарадњу са Школом физике проф. Умнова А.Л. у оквиру које су наши ученици урадили више пројекта (Аутономикус, Соларни сат, Метеостаница, Нумерус, Стакленик...).
На предлог професора Умнова у петак 20. децембра путем Скајпа је одржана одбрана пројеката на даљину, на којој су ученици представили резултате свог вишемесечног рада, испричали о начину на који су до тих резултата дошли, те показали како поједини уређаји функционишу. Радом на пројектима руководили су професори Драгана Родић и Игор Перковић, а у појединим активностима учествовали су и професори Милена Алексић, Миленко Јовић, Јасмина Шовљански, Милорад Иванчевић, Милица Аврамовић-Ђукић.