Од 15. до 20. октобра 2019. године, ученици наше школе и професорке Наташа Тодоровић, Бојана Богнар и Светлана Вучићсу били гости гимназије Moosachу Минхену. Иако је од тада прошло више од два месеца, мени се чини као да је јуче било. Како је крај године, па сумирам сва искуства и доживљаје, могу слободно да кажем да је ово путовање и дружење нешто најлепше што сам доживела током године.

Домаћини су нам приредили срдачан дочек и широк спектар активности за време нашег боравка. Постарали су се да за многе, који први пут путују у Немачку, међу којима сам и ја, Минхен остане у лепом и незаборавном сећању.Ако је неко од нас пре доласка у Минхен имао трунку предрасуда да су западњаци ,,хладни” и уздржани, наши домаћини су својим топлим гостопримством све то демантовали. Учинили су све да се осећамо добродошло и дабезбрижно уживамо у заједничком дружењу.
Само неке од многобројних активности биле су обилазак града и значајних знаменитости у њему,као што су Маријин трг, Eнглеска башта, Црква Светог Петра, Олимпијски парк, седиште BMW-а...

Маријин трг Енглеска башта
Црква на старом тргу Црква  Светог Петра
Седиште BMW-а Олимпијски парк

Заједно са домаћинима смо присуствовали њиховим редовним часовимаса немачким професорима и правили разне презентације. Увидели смо у чему се разликујемо, а у чему смо исти по питању образовања и васпитања. У школској мензи смо испробали специјалитете њихове кухиње, традиционалне минхенске переце, месну векну... Били смо одушевљени радом њиховог ђачког парламента, који  је организовао и  школску журку, на којој смо се и ми добро провели.Посебно нас је фасцинирала еколошка освешћеност ђака минхенске гимназије, који бициклима долазе у школу, а још више то да бицикле нико и не закључава!
Слободно време нам је такође било потпуно испуњено одласцима на клизање, у музеје и у чувени минхенски зоолошки врт Hellabrunn.

Вожња метроом је за нас била једно сасвим ново искуство, а да се на улицама често чује српски језик, веома пријатно изненађење.

Повратак у Нови Сад био је изузетно емотиван, јер је растанак тешко пао како нама, тако и нашим домаћинима.

Наши потписи су остали на
Олимпијском торњу
да заувек сведоче о овој размени 2019,
а не треба да напомињем колико сви
једва чекамо да се поново сретнемо!