Представа ученика Гимназије „Лаза Костић“ под називом „Некрштени дани“ први пут је одиграна у понедељак, 23. јануара 2023. године, с првим извођењем у 17:30 сати. Сама замисао о представи била је несвакидашња јер су, уз позориште, као сценографија послужиле и друге две школске зграде, укључујући дворишни простор. Учествовало је преко 100 наших гимназијалаца, као и ученици одељења за сценску и аудио-визуелну уметност, по којима је школа јединствена.
Представа дочарава догађаје који су се одиграли 1942. године, у току Новосадске рације, која је дефинитивно један од најснажнијих примера безобзирности и одсуства достојанства у Другом светском рату. Овај комад је идеја професорке историје, Свјетлане Пилић, коју је иницирала песма ученика 2-7, Уроша Микулића.
За њено спровођење у дело заслужан је читав тим: проф. историје Свјетлана Пилић, проф. сценске уметности Соња Лештар, проф. музичког Драгана Миленковић и проф. српског језика и књижевности Светлана Петровић. Представа је поздрављена овацијама публике, а реакције су, како се најпре могло приметити, биле пре свега добре, али и веома емотивне. На почетку је било замишљено да се публика осећа као да је део приче, чему је припомогла атмосфера хладне и кишовите ноћи. Дочаране су многе трагичне судбине као што је прича доктора права, Игњата Павласа и његове жене, Олге, или погибија браће Јовандић, који су зверски убијени у дворишту породичне куће. Комплетан утисак снажно је нагласила пратња хора чији су се гласови у појединим тренуцима утапали у крике оних који су одвођени у смрт, што је појачавало нелагоду.
Монструозни злочин који су починиле мађарске окупационе снаге и локални колаборационисти једна је од највећих трагедија у историји овога подручја. Преко 3.000 невиних цивила, укључујући Србе, Јевреје и Роме, немилосрдно су бачене у хладне воде Дунава и Тисе, што је оставило трајне последице на породице жртава и целокупно друштво.
Жалосна и ужасна епизода у историји пружа нам лекцију о трагичности и последицама нечовечности и окрутности. Тај злочин представља бескомпромисно упозорење да се никада не сме поновити те да се увек мора чувати сећање на жртве, што је представа требало и да пробуди.