Реч директора

Издвајамо...

Лаза Костић

Лаза Костић родио се у селу Ковиљу, поред манастира Ковиљ, 1841. године ,на Три јерарха у поноћ. Његов отац Петар био је граничарски подофицир, касније капетан. Мајка Христина, родом из угледне трговачке породице Јовановића, рано је умрла и Лаза ју је једва запамтио. Сву бригу о њему преузели су тетка и ујак који су га необично волели и размазили. Прилично имућни, обезбедили су му безбрижно, ведро детињство и младост и током целог раног живота живео је у изобиљу и материјалној сигурности.

По завршетку основне школе у Ковиљу и два разреда немачке гимназије у Панчеву,уписао се у новосадску гимназију, док је више разреде гимназије и испит зрелости завршио у Будиму. Већ у гимназији забележена је његова изузетна надареност, нарочито за стране језике и захваљујући томе он већ у раној младости добро познаје немачки, мађарски, француски, енглески, као и класичне језике - грчки и латински, и то му је омогућило да у оригиналу упозна европски и класичну књижевност и да стекне свестрано образовање какво није стекао ниједан наш песник. Студије права Костић је завршио у Пешти 1864. а 1866. године положио је и докторат из правних наука.Тезу је бранио на чистом латинском језику, тако да је та промоција била датум у историји Правног факултета Пештанског универзитета.

 

Када је 1866. постављен за професора новосадске гимназије, он је већ био познат песник широм српства. Увек жељан нових доживљаја, већ следеће године напушта службу у гимназији и путује у Париз на светску изложбу, а затим на Свесловенску етнографску изложбу у Москву, где је држао запажене говоре. Када је у мају 1867. на изборима за Новосадски магистрат победила Милетићева народна листа, Костић је изабран за великог бележника и на том положају је остао пуних пет година, до маја 1872. У том истом периоду био је и члан варошког суда, посланик Карловачког сабора, а 1873. на Милетићевој листи изабран је за шајкашког посланика.

 

Притваран је два пута, 1872. и 1876. због оптужби да је врбовао добровољце за Србију. Оставши без сталне службе, материјално необезбеђен, оптерећен дуговима прелази у Београд у нади да ће бити изабран за професора Велике школе или управника позоришта. Тада је постављен је за секретара српског посланства у Петрограду, али је на тој дужности остао само четири месеца, јер је после пада Ристићеве владе смењен. Био је и уредник либералног листа »Српска независност«, али је после избијања Тимочке буне морао да се склони из Београда и Србије у Нови Сад и Суботицу. На позив кнеза Николе одлази из Суботице на Цетиње, где је уређивао »Глас Црногораца«. Сем тога, као политички изасланик кнеза Николе повремено је путовао у Беч, Београд и Нови Сад. У пролеће 1891. услед неслагања са кнезом апсолутистом, кришом напушта Црну Гору и враћа се у Нови Сад.

 

Услед неимаштине одлази да живи у манастир у Крушедолу, а био је и чест гост у богаташкој кући Дунђерских. Ту доживљава позну љубав према младој Ленки Дунђерској, која га је инспирисала за његову најлепску песму Santa Maria della Salute. Под старе дане жени се Јулијаном Паланачки из Сомбора, својом дугогодишњом љубави и стално се настањује у Сомбору. Решивши се материјалних брига, могао је да предузме више путовања по Европи. Боравио је у Француској, Швајцарској, Италији, а често је посећивао различите аустријске бање. Последњих година живота сасвим је престао да пише, углавном је преводио. Због политичког опредељења, а још више услед неповољних критика о његовој поезији, Костић је био готово заборављен. Педесетогодишњица његовог књижевног рада врло је скромно прослављена.

 

У једном бечком санаторијуму 9. децембра 1910. умро је песник, драматичар, преводилац, мислилац и теореточар, омладински идеолог и борац за национално ослобођање - Лаза Костић.